Троје још непунолетних Краљевчана, мимо рачунарских програма које уче у школи, креирали су апликацију посвећену заштити животне средине и у програмирању победили у конкуренцији више од 80 тимова на такмичењу које је организовао београдски ФОН
Запамтите имена Ања Бојић, Матеја Томић и Душан Вељковић. Они су тим „Жабице“ који је на Хакатону за средњошколце, 24-часовном програмирању, освојио убедљиво прво место. У Краљево су се, у своју Гимназију, у којој похађају ИИИ разред у специјализованом одељењу за рачунарство и информатику, са такмичења вратили са широким осмесима, срећни што се труд исплатио, па је можда адекватније да их зовемо „препаметне жабице“.
Име су, кажу нам победници Хакатона који је организовао београдски Факултет организационих наука, одабрали случајно, а кумовала му је једина дама у тиму – Ања Бојић, која на питање да ли је она била главна каже:
– Сви смо, на неки начин били главни! Није било „шефа“!
У самом финалу такмичило се осам екипа, а за такмичење је било пријављено – десет пута више. Млади саговорници признају да припреме за Хакатон нису биле лаке.
– Спремали смо се месец дана, али отприлике седам дана пре почетка такмичења радили смо из све снаге: сваког дана око осам сати. Пробудили бисмо се, радили, ишли у школу, онда спавали, па наредног дана исто. Баш због тога били смо спремни да на самом такмичењу издржимо, јер се тамо ради 24 сата без прекида. Неизмерно нам је драго што смо победили – каже Душан Вељковић, додајући да су током такмичења само накратко могли да предахну.
Душан Вељковић, ученик Гимназије Краљево – члан тима Жабице – победника хакатона за средњошколце
Програмски језик Јава Сцрипт гимназилијалци – победници, не уче у школи.
– Ово смо учили више из жеље да научимо, па нам такмичење дошло као неки тест наших способности – оцењује Душан.
Његове речи потврђује професор информатике у Гимназији Жарко Павловић:
– Сматрам да је ово изузетан успех на нивоу програмирања у целој земљи, која је добро котирана у целом свету, с обзиром на то колика смо земља. Имали су основу у ономе што су радили у претходне две школске године, али ово су научили сами. Зато је ово, пре свега, њихоу успех, а са друге стране је и наш успех и успех наше школе!
Жарко Павловић, професор информатике у краљевачкој Гимназији
Матеја Томић признаје да је праву љубав према програмирању открио тек када се у том свету „здружио“ са другарима:
– Једноставно, када добијете неки продукт свог рада, онда једноставно имате жељу да више радите. Због тог рада и труда и освојили смо, сматрам, прво место и баш сам срећан због тога. Једноставно, волим ово што радим и због тога и радим.
Матеја Томић, ученик Гимназије Краљево – члан тима Жабице – победника хакатона за средњошколце
Матеја открива да су, током самог такмичења, усред ноћи, неких 12 сати од почетка хакатона, доживели да им концентрација падне:
– Чинило се да не знамо шта ћемо даље Било је баш тешко, али смо тих сат времена прегурали уз дружење са другим тимовима. Преовладала је мисао да можемо све да урадимо и на крају се, као одлична, испоставила идеја да наставимо даље.
За Ању Бојић кризни тренутак био је, каже она, пролазак у други круг, кад је схватила да оно за шта су мислили да им треба пет дана, морају да ураде за 24 часа.
– Помислила сам – како ово да стигнемо за 24 сата да урадимо? То је био јако велики посао и то ми је представљало највећи проблем и највећи страх. Душан је радио „логику“ за сајт, дакле оно што корисник не може да види, Матеја је радио оно што корисник може да види, да интерактује са сајтом, а ја сам радила сам дизајн сајта, односно – оно што је лепо кориснику на око.
Ања Бојић, ученица Гимназије Краљево – чланица тима “Жабице2 – победника хакатона за средњошколце
Ања истиче да су били у потпуно новој средини:
– Морали смо све сами да радимо. Није било никога да нам помогне. Са једне стране јесте било тешко, али добре припреме олакшале су нам такмичење. У школи радимо потпуно другу страну програмирања, невезано за wеб програмирање, па смо учили углавном преко курсева и проналазили на интернету корисне садржаје. Сада то знање можемо да га искористимо за будуће послове. Имамо искуство да нађемо посао сличан овоме. Мене је и раније занимало дизајнирање сајтова, што сам сада искористила.
Апликација коју су направили осмишљена је да служи – за заштиту животне средине, а разлог да створе „Зелену будућност“ била је загађеност природе. Када се уђе у апликацију, корисник може видети акције које се организују на нивоу његовог града. У апликацији се пријављује на основу описа еколошких које постављају компаније:
– Корисник ће моћи да одлучи да ли је та акција за њега, да ли жели да учествује у њој и једноставним кликом на дугме може се пријавити за ту акцију, а касније ће бити обавештен кад и где да дође. Због учешћа у акцији добиће скениран QР код који ће му донети попуст у радњама тих компанија – организатор акција. То ће бити добра ствар и за самог потрошача, и за компанију, која ће добити од потрошача неко поштовање због тога што чува природу, а истовремено има и бесплатну рекламу – појашњавају за портал Круг чланови „Жабица“.
Матеја Томић Ања Бојић и Душан Вељковић – победници такмичења у програмирању за средњошколце
Ања, Матеја и Душан још немају одговор виде ли себе као будуће програмере, јер конкретне планове још увек немају, што се тиче факултета.
– Али, даљи планови су да наставимо да радимо да се бавимо овим И видећемо докле ћемо стићи! – у име свих троје одговара Матеја.
Сматрају ли да је награда од 25.000 динара за победнике такмичења у програмирању за средњошколце адекватна – нисмо желели да питамо наше младе саговорнике. Они се због новца нису ни такмичили, али – друштво које недовољно цени знање осуђено је на тапкање у месту. Ако „Жабице“ једног дана каријере буду градиле далеко од Србије, неће то бити због износа ове награде, али се одласци дешавају кад млади схвате да им знање помаже да преживе, а мудрост – да (лепо) живе.
Погледајте ВИДЕО прилог о победничком тиму краљевачких гимназијалаца:
*у видео материјалу коришћене су фотографије организатора такмичења Хакатон за средњошколце
Комплетан текст и фотографије преузети са Портала Круг
Аутор текста: М. М. Дабић