Полазна идеја за овај кратки филм јавила се после вести да је преминуо српски прозни писац и академик Горан Петровић, рођен у Краљеву. Горан Петровић је као писац брижљиво приступао и изговореним и написаним речима, а неретко је у својим текстовима оживљавао давно заборављене речи и појмове. Један од начина да школа Гимназија, чији је Горан Петровић био ученик, ода пошту јесте и снимање филма према једном његовом тексту. Одабрана је кратка приповетка „Прича о причању“, која је у програму за први разред гимназија.
Концепт је осмишљен као кратки филм који ће визуелно, у покретима и сликама, пратити причу наратора Јелене Минић. За ентеријер и екстеријер коришћен је простор Завода за заштиту споменика културе Краљево и Градски парк. Све промене расположења једног кнеза дочарао је Јаков Обрадовић, а његов пријатељ ходочасник био је Коста Богојевић. Као лепа жена појављује се Лара Мајсторовић, а слуге, доушници и писари били су Михајло Лишанин, Павле Стајић и Крсман Терзић. Инструментал су за ову прилику компоновали и одсвирали Душан Лазић и Огњен Трајковић.
Сниматељ Лазар Гвозденовић је од снимљеног аудио-визуелног материјала монтирао и режирао кратки филм.
Одабир приповетке и концепт драматизације осмислила је Марија Брковић, професорка српског језика и књижевности.