Гимназија у Краљеву (1909 – 2009)
Грађани Карановца и епископ Јоаникије Нешковић покушавали су средином XIX века, за време владавина кнеза Александра Карађорђевића и кнеза Михаила Обреновића, да оснују Гимназију у Карановцу. После проглашења Србије за Краљевину, Карановац је 1882. године променио име у Краљево али је уместо Гим-назије добио Ратарску (Пољопривредну) школу. Тек 16/29. јула 1909. године, Указом краља Петра I Карађорђевића, у Краљеву је основана Приватна (четворогодиш-ња) гимназија.
„Иницијативом предузимљивих грађана овог напредног места, а по одобрењу Министарства Просвете“ 1. септембра 1909. године почела је прва школска година Гимназије у Краљеву. Поред директора, Димитрија С. Јовановића, у краље-вачкој Гимназији су предавали наставници Саватије Божић, Александар Јовановић, Стојан Миливојевић, Стојан Марковић, Радосав Делић и Драга Јевтовић.
Истакнути књижевни критичар Јован Скерлић је маја 1910. године, као ин-спектор Министарства Просвете, саставио следећи извештај о Приватној гимназији у Краљеву: „У погледу реда, рада и резултата ова мала приватна школа може служити за пример многим државним школама. Све је спроведено по пропису; радило се потпуно по програму, са знатним резултатима. Администрација је беспрекорна; уредност и чистоћа за сваку похвалу“.
У први разред Гимназије у Краљеву уписало се 1909/10. школске године 47 ученика (29 дечака и 18 девојчица), а у други разред 12 ђака (10 ученика и 2 ученице). Први матуранти краљевачке Гимназије положили су матурски испит током месеца маја и јуна 1912.године.
У времену ратних година, од 1915. до 1918., гимназија је морала да преки- не са радом, да би 1919. године у новоствореној Краљевини СХС наставила своју просветну мисију. Краљ Александар I Карађорђевић је 1. јула 1921. године објавио Указ по којем је Нижа приватна гимназија у Краљеву претворена у Државну реалну гимназију. Из зграде Духовног суда Жичке епархије и Господар Васиног конака, Гимназија се преселила 1928. године у зграду Ратарске школе. Уз Нижу државну гимназију од 1929 године постојала је и Краљевска приватна гимназија, а током 30-их година 20. века уведени су и сви разреди Више гимназије.
За време Другог светског рата и немачке окупације Краљева(1941-1944), ђаци и професори Гимназије претрпели су најстрашније последице немачког терора и грађанског рата у Србији. Многи ђаци и професори су погинули у стравичној одмазди Немаца над Краљевчанима. Настава је у тим годинама углавном одржавана са прекидима и то у приватним кућама.
После Другог светског рата и победе социјализма у Југославији, Гимназија у Краљеву као и све школе у тадашњој држави, постаје антитеистичко-идеолошка установа у којој ће врло брзо преовладати неограничена вера у знање и науку као псеудо-религија професора и њихових ђака. Честе промене назива школе биле су повезане са променама у систему образовања. Од 1945. до 1948. године Државна реална гимназија, од 1948. до 1951. године Мушка и Женска гимназија у Ранковићеву, од 1951. до 1959. Виша мешовита гимназија, од 1959. до 1979. Гимназија „Мирко Луковић“, од 1979. до 1990. Образовно васпитни центар „Даница Јаснић-Мирко Луковић“. Директори Гимназије који су се истицали и у јавном животу југословенске државе су били Радослав М. Веснић и Реља В. Новаковић.
Од 1990. године поново се уводи назив Гимназија у Краљеву. Највише признање Гимназија добија 2004. године када јој је уручена Вукова награда за унапређење културе у Србији. Краљевачка Гимназија 2009. године прославља стогодишњицу постојања.